Javlja se najveća promena u odnosu na srednjovekovni geocentrični pogled na svet. Sada dolazi do preokretanja, preporoda, okretanja od boga,ljudi se okreću nauci o bogu, vraća se antički pogled na svet, shvatanja čoveka. Čovek se okreće samom čoveku, čovekovim delima. Čovekovo telo je prikazivano najviše u antici, sada se to ponovo oživljava sa filozofijom prirode. Javlja se želja da se prouči sama priroda. Tumače prirodu kao Jednu knjigu ispisanu matematičkim jezikom koju treba iščitati, treba tumačiti.
1600. godine je na lomači goreo Đordano Bruno, svetlost te lomače je obasjala nove vidike i otvarala put novom saznanju. Do renesanse dovodi odraz nužnog kretanja istorije, ti događaji, značajni za nastanak ovog preporoda, nisu samo istorijsko-politički, to su i razna otrkića, naučna dostignuća. Polovinom XV veka (1453. godine, pad Vizantije), ispred Turaka su bežali svi učeni Grci. Oni su sa sobom poneli sva važna filozofska naučna dela, prva stanica na zapadu im je bila Italija, a u Italiji grad Firenca – kolevka renesanse. Firentinska porodica Mediči je primila um, otvara se nova akademija po uzoru na Platonovu, prevodi se sa grčkog na latinski, oživljava se filozofska misao, renesansni umetnici ne slikaju samo slike iz Biblije, oni glorifikuju čovekovo telo i samu prirodu. Evropa nije poznavala Aristotela, a ovako će filozof po imenu Pleton biti okrenut Platonu i Aristotelu i uticaće mnogo na italijansku renesansu. On je razvijao studije grčke filozofije, radio je na toj akademiji, prevodio je Platona i Plotina. Tehnički izumi koji su uticali na stvaranje renesanse su: 1450/1455 Gutenbergovo otkriće štamparske mašine. To je omogućilo brzo štampanje spisa, širenje brze reči. Zatim otkriće baruta, kompasa, barometra, teleskopa itd. pomoći će čoveku da uđe u mikro i makrokosmos, zatim otkriće Amerike 1492. godine je dovelo do upozavanja sa novim kulturama, javlja se novi pogled da Zemlja više nije ravna ploča, već da je okrugla. Zatim Kopernikus u 16. veku je prvi formulisao heliocentričnu teoriju svemirskih tela, Keplerovi dokazi o kretanju, zatim je Đordano Bruno rekao da se geocentrična teorija treba zameniti sa heliocentričnom. Zatim katolička crkva objavljuje Spisak zabranjenih knjiga (Index librum prohibitorum), gde su se našli i naučni radovi Kopernikusa, Đordana Bruna i drugih, a autori tih dela su goreli na lomači zajedno sa delima. 1517. godine Mrtin Luter se protivio indulgenciji (oprosnici). Nije ni sam shvatio da će to dovesti do raskola rimokatoličke crkve na protestante i katolike. Luter se protivio mogućnosti da se kupe gresi, odnosno da oni koji imaju para mogu da plate grehe i tako im sve bude oprošteno, gresi su se prodavala i kupovali. Sama nauka se sve više okreće prirodi i eksperimentalnom istražvanju, sam Bekon insistira da se prirodna nauka okrene eksperimentalnom istraživanju. U Firenci živi i Nikolo Makijaveli. U svom delu Vladalacje opisao kako se preslikavajući realnost oko sebe, dolazi do vlasti i kako se vlast zadržava. Na vlasti se može zadržati samo ako ne birate sredstva, ukoliko se koristimo svim raspoloživim sredstvima, ubistvima, krađama, itd. On je rekao – Cilj opravdava sredstvo (Finis santificat media). Politika ima veze sa moralom. Makijaveli se nije lično zalagao za etiku i moral, samo je rekao kakvo je trenutno stanje. Izraz makijevalizam znači dolazak na cilj bez obzirna na sredstvo. Kasnije će odnos cilj-sredstvo biti tema filozofije. Zatim druga dela renesanse su: Tomas Mor Utopija, Tomazo Kampanela Grad sunca, Erazmo Roterdamski Pohvala o ludosti.
FRENSIS BEKON
Bio je engleski filozof. Živeo je krajem XVI i početkom XVII veka. Sa njim počinje moderna filozofija. Napisao je delaNovi organon (Novum organum)i Instauratio magna, ali to nije završio. Značajan je po tome što je na pragu jedne nove epohe bio veliki vizionar, davao je uputstva kako nauka treba da se razvija, kuda da ide, kojim metodama da se služi. Kritiuje antičku i srednjovekovnu mudrost. 1620. godine je objavljen Novi Organon, kojeg je napisao nezadovoljan Aristotelovim Organonom (reč organon znači instrument, sredstvo, oruđe). Na naslovnoj strani Bekonovog Novog organona se nalazi jedna slika broda koji plovi na moru i nalazi se između dva stuba. Brod predstavlja znanje i nauku, a stubovi su Heraklitovi stubovi, koji su u starom veku bili simbol za kraj sveta, predstavljali su Gibraltarski moreuz, što se tada smatralo krajem sveta. Sredozemlje je tada bilo centar sveta, brod treba da pređe u novi svet i da se okrene drugim naukama, kulturama itd. Ispod slike piše Mnogi će proći i nauka će se uvećati (Multi pertransibunt et augebitur scientia). Bekon je napisao ovo delo kao zbirku uputstava, naučnih metoda, kako treba da se krećemo istatraživačkim putevima, to su aforizmi, paragrafi…
Neki delovi Novog oragnona- Čovek je sluga i tumač prirode, a ne sluga i tumač boga (Čovek ne treba više da bude okrenut bogu, već prirodi); Ljudsko znanje i moć se poklapaju, što nepoznavanje uzroka onemogućuje uspeh (Sciencia est potentia; Knowledge is power), treba da spoznamo uzroke u prirodi i onda ćemo imati uspeha;
Bekon odbacuje Aristotelovu deduktivnu metodu i predlaže induktivno zaključivanje jer ima veću saznajnu vrednost od deduktivne. Kod nje polazeći od pojedinačnih slučajeva dolazimo do jednog opštog. Formulisao je četiri tablice istraživanja kojima se uređuje iskustveni materijal: 1) tablica pozitivnih instancija (pomoću nje se pobrajaju slučajevi u kojima se neka pojava javlja), 2) tablica negativnih instancija (pomoću nje se pobrajaju slučajevi u kojima se neka pojava ne javlja), 3)tablice upoređenja ili stepena (u njima su ,,popisane“ jačine ili ,,stepeni“ javljanja ispitane pojave) i 4) prerogativne instancije (u njima preostaje ono što je predmet saznanja).
Bekon je saznanje video kao intelektualni spor između ,,empiričara“ i ,,dogmatičara“. Prvi rade kao ,,mravi“, a drugi kao ,,pauci“. Ljudi, u principu, treba da budu ,,pčele“, da svojim radom obrađuju ono što im je dato.
BEKONOVA KRITIKA IDOLA
Bekonova teorija zabluda (,,idola“), termin ,,idola“ potiče od grčke reči eidolon i znači lažna slika, zabluda; Postoje četiri idola-1)idoli plemena su zablude prirođene ljudskom rodu uopšte;2)idoli pećine odnose se na pojedinca, to je aluzija na Platonovu teoriju o pećini, reč je o zabludama koje proističu iz stavljanja samog sebe i sopstvene perspektive u prvi plan;3)idoli trga(pijace) vezani za jezik i komunikaciju sa drgima; ljudi pogrešno koristeći jezik, jednostavno proizvode nesporazume;4) idoli pozorišta počivaju na tradiciji, tj. nasleđu.
BLEZ PASKAL
Francuski matematičar, fizičar, inženjer i filozof. Živi u XVII veku, od 1623 do 1662. godine. Ostavio je iza sebe kapitalna dela. Paskal je odmalena bio slabog zdravlja ali je imao veliki IQ, rodio se u gradiću Klermon u religioznoj porodici. Religioznost njegovih roditelja se odrazila i na njega. Odgajili su ga blizu manastira Port-Royal (to je jansenski manastir, osnovao ga je Jansen). Sam Paskal je bio genijalan matematičar, poznato je njegovo računanje verovatnoće, iz fizike je proučavao akustične pojave, pojave vezane za zvuk, jedinica za pritisak je dobila ime po njemu. Paskal je konstruisao preteču današnjeg kompjutera i programski jezik koji po njemu nosi ime. Izumeo je i omnibus, bio je dobar inženjer. Bio je filozof i mislilac. Ostavio je rasute različite misli koje će njegovi prijatelji objaviti posle njegove smrti, a to su Misli (Pensées). Hegel ga nije uvrstio u istoriju filozofije, kao ni mnogi drugi filozofi. Sadržaj Milsi: Centralni sadržaj jeste čovek. Paskalnove misli gledamo kao noviju filozofij humanizma. Spustio se do najdubljeg dna ljudske egzistencije, pokušavao je da utvrdi sve razapetosti i dualizme u čovekovoj duši. Otkrio je dualizme: Čovek je istovremeno i biće bede i veličine. Čovekovu bedu čini čovekovo trošno telo i egzistencija, ograničenost naših čula i razum, ne možemo da spoznamo što bismo želeli, volja je promenljiva, čas želimo jedno, čas drugo i na kraju čovek je biće koje je izloženo smrti. Ipak čovek je i biće veličine i ima nešto što ga odvaja od drugih bića, a to je čovekova misao. Paskal kaže da je čovek trska, najslabije biće u prirodi od svih, ali trska koja misli. On ističe krhkost čoveka ali i to da on ima moć da spozna svoj položaj u svetu. Iz perspektive makrokosmosa čovekov položaj u svetu je trunka prašine koju ne primećujemo, a iz perspektive mikrokosmosa- čovek je ograničen, veliki, nalazi se u sredini između mikro i makrokosmosa. Zaključuje da su beda i veličina na istim terazijama i da i jedno i drugo čovek nosi u sebi. Čovek je biće koje stalno teži nekim ciljevima. Teško je naći potpuno zadovoljnog čoveka. Paskal je bio dobar poznavalac grčke filozofije. Pokušao je da odgovori na pitanja gde bismo mogli pronaći mir, sreću, zadovoljstvo. Kaže da bismo možda ipak mogli da ih pronađemo u Bogu. Nije siguran u postojanje Boga, prema njemu on 50% postoji i 50% ne ostoji. Međutim on smatra da bi bilo korisnije da se prihvati da Bog postoji. Njegova vera se zasniva na proračunu isplativosti. On kaže- Ako verujemo, a Bog ne postoji, nećemo ništa izgubiti, a ako ne verujemo a Bog postoji, mogli bismo izgubiti večni život. A ako verujemo a Bog postoji zadobili bismo večni život.Predlaže da se čovek kladi na postojanje Boga, ali to podrazumeva i ulaganje nekog imetka koji možemo izgubiti. Paskal je smatrao da je razum za čoveka veoma važan. Duh čoveka naziva geometrijskim duhom a svaki čovek proračunava (matematički duh). Kod njega postoji dualizam, gde pored geometrijskog duha postoji i l’esprit de finesse odnosno duh tananosti u čoveku, tanani, intuitivni duh, oštroumni duh, duh prefinjenosti, kako mi kažemo ,,dobar nos“… Kaže da u čoveku postoji nešto više od logike, razuma, logike srca. Le cœur a ses raisons que la raison ne connaît point – Srce ima svoje razloge koje razume ne poznaje. Paskal je geometrijski duh i l’esprit de finesse spojio u dve ličnosti- homo mathematicus-a prirodne nauke i homo religiosus-a hrišćanske vere. Paskal je, zaključujemo bio naklonjen u religiji a i veri.
RENE DEKART
Utemeljivač modernog racionalizma.On kaže da svi ljudi imaju sasvim dovoljno razuma.Razum je najbolje raspoređena stvar na svetu. Moć razuma je Dekart racionalizovao. Predstavnici modernog racionalizma smatraju da je sve zasnovano na razumu,a ne na iskustvu.Dekart živi između 1596-1650. godine,u XVII veku.XVII vek je vek metode (siècle de la méthode)zato sto su metodološka istrazivanja tada bila dominantna tema moderne filozofije. Dekart je bio u Italiji,Francuskoj,Nemackoj,Austriji i tada se upoznavao sa raznim kulturama i narodima.Smatrao je da covek treba da se bori protiv autoriteta vere i da razum treba da dodje na njeno mesto.Znanje se mora utemeljiti na zgradi razuma.Dalje kaze da bi matematika mogla biti uzor drugim naukama i zbog toga su se mnogi istrazivaci ugledali na nju.Najpoznatija Dekartova dela su Rasprava o metodi i Princip filozofije.Zamislja filozofiju kao drvo koga cine koren,stablo i krosnja.Metafizika je koren drveta, u osnovi je svega postojeceg i proucava problem supstancije.Fizika je stablo,a ostale nauke cine krosnju.Sve te nauke su sjedinjene u filozofiji.Kod Dekarta se javlja metodoloski problem. Po njemu postoje 4 pravila metode:
1.Sumnja-ne treba prihvatiti nista ako nije jasno i razumno i sva prethodna znanja moramo odbaciti
2.Analiza-slozeni problem treba podeliti na jednostavnije i tako cemo moci da ga proucimo
3.Sinteza-u slozenije celine spajamo ono sto smo analizom rastavili
4.Proveravanje-nabrajanje prethodno predjenog
Pored metode,Dekart se bavio i supstancijom.Zastupa ontoloski dualizam(dve supstancije).Po njemu postoje dve stvarnosti:
1.Res cogitas-misleca(duhovna)stvarnost
2.Res exstensa-materijalna(prostorna)stvarnost
Treba da sumnjamo u sve sto postoji.Kada sumnjamo,mi mislimo, a da bismo mislili moramo da postojimo (Cogito,ergo sum -Mislim,dakle postojim).To bi bila misleca stvarnost.
Nas duh je aficiran, na njega utice nesto spolja i to je materijalna stvarnost.
Pozni Dekart govori o 3. supstanciji-Bogu. Međutim, smatra se da je to uradio kako bi izbegao inkviziciji. I tu kaže – U mom duhu se nalazi ideja o skrivenom biću, a to je Bog, zato što on mene nije mogao stvoriti na taj način da ja imam ideju o savršenom biću, zbog toga Bog postoji da stvori ljudsko biće (ovo je primer kružnog zakjučivanja).
SPINOZA
Na Spinozinu filozofiju utice jevrejstvo jer je rodjen u jevrejskoj porodici koja je bila mnogo religiozna. Ziveo je u XVII veku od 1632-1677. u Holandiji.Njegova porodica se preselila iz Portugalije u Holandiju,zemlju u kojoj se moglo slobodno misliti,a da se ne bude kaznjen zbog toga.Rabini-jevrejski svestenici su smatrali da Spinoza filozofskim ucenjima nije dosledan jevrejskom ucenju.Nije zeleo da se odrekne svog tumacenja Boga i zbog toga je ekskomuniciran- iskljucen iz jevrejske zajednice. Oni kažu – Neka je proklet Spinoza i kada ustaje i kada leže i neka je proklet Spinoza i kada izlazi i kada ulazi, neka njegova dela gore u paklu i neka mu se niko ne približi. Pred kraj zivota jedan univerzitet u Nemackoj ga poziva da radi tamo,ali on odbija taj poziv.Od dela treba pomenuti Etiku, koja je objavljena posthumno) i Teolosko politcki traktant-rasprava.Njegova Etika ne resava eticke probleme vec govori o problemu supstancije,prirode ili Boga.U podnaslovu dela stoji Etika geometrijskim redom izlozena i u 5 delova podeljena.Na Spinozu je uticao Dekart koji je smatrao da matematika i geometrija treba da budu uzor drugim naukama i otuda se u njegovom prvom delu spominje geometrija.Na pocetku se navode neke definicije,postulati,teoreme kao u raspravi matematickog tipa. Iz tih definicija bi sada trebalo sve da slede, odnosno ono sto je on napisao je intuitivno, to je ono sto je razumljivo i prihvatljivo. U definicijama Spinoza govori o Bogu,supstanciji ili prirodi i ta tri pojma imaju kod njega isto znacenje.Njegovo shvatanje Boga nije kao u jevrejskoj i hriscanskoj religiji-antropomorfno. Definicija ima 8. 3.definicija-Pod supstancijom on razume ono sto u sebi jeste i pomocu sebe se shvata,tj. ono cijem pojmu nije potreban pojam druge stvari od koje mora biti obrazovan.Jedino priroda odgovara ovoj definiciji i ona se identifikuje sa Bogom.
6.definicija-Pod Bogom razume bice apsolutno beskrajnog,tj.supstanciju(panteizam-filozofsko ucenje koje poistovecuje Boga sa prirodom- Deus sive natura – Bog ili priroda,sive znaci ili i to nije disjunkcija nego jednakost).Supstancija se sastoji iz beskrajno mnogo atributa od kojih svaki izrazava vecnu i beskrajnu bitnost. Njegov Bog je imanentan u samoj prirodi, on je transcedentan, nije onostra. Nije antropomoran. Bog se moze culima opaziti. On je materijalan, nije duh. Dekart je govorio o tome kako postoje dve supstancije- res cogitas i res extensa. Spinoza smatra da su te dve supstancije samo atributi ove jedne jedine supstancije a to je priroda odnosno Bog i takvo ucenje se naziva monizam, a Dekart je predstavnik dualizma. Modusi kod Spinoze su beskonacno mnostvo pojedinih delova svesti i materijalne prirode. Kod njega je sve determinisano odnosno sve je predodređeno prirodnim zakonima, kao i sloboda. U hrišćanstvu Bog je kreator, odn. tvorac svega a kod Spinoze Bog je proizvod samog sebe, kao i priroda (natura naturans- stvaralacka priroda ili natura naturata- stvorena priroda). Natura est causa sui- Priroda je uzrok same sebe.
Nema komentara:
Objavi komentar